TODOROKIJEVA MRACNA PECINA

Todoroki je krenuo iz svog zamka, u zamku nije naleteo na svog ucitelja pa je odlucio otici u razgledanje bez njegove dozvole, na izlazu iz zamka, rekao je nekolicini radnicima da je krenuo u obilazak novog sveta i da ga ne ocekuju da se tako brzo vrati u zamak.

Todoroki napustivsi zamak, krenuo je u dalji obilazak, mnogo dalje od zamka u kome zivi, ne znajuci kako ce se uopste vratiti u zamak, ali to sada nije toliko bitno, jer je za Todorokia sada najvazniji njegov put iz nekoliko razloga.
Krenuo je iz mesta u mesto, bez cilja, bez znanja o putu i jos mnogo toga. Nije znao sta ce mu se dogoditi u toj daljini u kojoj se upustio i krenuo na to putovanje. Putovanje koje nema odredjen cilj, na neki nacin cisto iz nekakvog uzivanja i dosade, krenuo je upoznati taj spoljasnji svet malo bolje,Lutao je ka raznim delovima u svom putu, prolazio je kroz mnogo mesta, razjarene sume, kameni put, pescana oluja koja se nasla kroz jedan deo gde je prosao, kao neka umanjena pustinja. Prosao je kroz mnogo poteskoca na svom putu i zatim se navalio na jedno drvo koje bese tu u blizini, zeleo je na tom mestu da se odmori. Dosao je do tog drveta i seo ispod njega a zatim poce razmisljati u sebi.

Ne mogu vise izdrazati, k-kada bih samo, imao negde uzeti nesto.
Pogleda na 3 metara ispred njega i ugleda jedan potocic, nasao je i suplje drvo koje je brzo oljustio iz nutra i napravio od toga, posudu za vodu. Napravio je cetiri posude i napunio ih vodom, zatim popio malo i stavio ih oko svog pojasa, zatim je krenuo da seta po potoku na daljem putu, izlazi iz vode i takodje napusta tu prokletu sumu.

Isao je dugo, dugo vremena iz te sume, naleteo je na nekog tipa, i usao u mali dijalog sa njim.
PROLAZNIK:Zdravo mladicu, jesi li se mozda izgubio na ovom putu?
Todoroki:Haha, pa ne znam bas ali moguce je da i jesam, ko si ti?
ProlaznikNije toliko bitno ko sam ja, retko ko uspe da dodje dovde, imas jednu pecinu u blizini,
tu mozes prespavati i odmoriti se.

Zatim dok ga je Todoroki pazljivo posmatrao, prolaznik je samo ispario, izgubio se iz vidika Todorokijevih ociju.
Todoroki se trgnu ali je video da mladica nema, pa je sve to samo obisao i nastavio dalje sa svojim putovanjem.

Uh, covece, ko je mogao zamisliti da ce ovo biti ovoliko posla, trazenje i sustanje, cekanje,muvanje i ko zna cega jos nece biti. Rekao je to dok se kretao nepoznatim delovima u kome se zaputio sasvim sam, nepoznati pravac ga je odveo ka pecini o kome je prolaznik govorio.



Todoroki je zastao kada je ugledao ulaz u jednoj skrivenoj pecini, daleko od svega i svacega, stojao je tri minuta ispred ulaza, a zatim se nasmesi i udje unutra.
Pecina je spolja delovala prilicno mala, kada je usao unutra, ugledao je malu duzi prolaz kao neki hodnik, nekih trideset metara duzine, kada je konacno prosao to, usao je u jednu prostoriju koja ne bese toliko velika i skoro prazna. Unutra je bilo nabijen jedan deo zida pun drva, cetiri drvenih panja koje se moze iskoristiti za sedenje, i mnogo manjih i vecih delova kamena, polu stene i nista vise od toga.
Seo je da se malo odmori i u tom trenutku razgledao sta da radi tu, resio je da ostane ovde nekoliko dana, da spava u ovoj pecini, bacio je pogled na kamenje, ustao je i napravio naziv logorska vatra, zatim rece.
Sva sreca pa me je otac naucio mnogim stvarima dok je bio ziv, zahvalan sam mu na tome hhe.
Udarao je kamen o kamen jedno desetak minuta, ispod ta dva kamena nalzili su se kamenje poredjane u krug i rupa na sredini, rupa je brzo popunjena sitnim grancicama, drvima kako god se to nazvalo, ispalo je bas tako. logorska vatra je kroz deset minuta, klesanje kamen o kamen Todoroki konacno uspeva napraviti vatru, nasmeja se i leze kraj te vatre, izvadio je iz ranca koje je ostavio pored njega. Hranu koju je poneo iz dvorca, za hranu je imao negde oko desetak dana, dok je vodu mogao naci na svakom koraku, uzeo je mali i pojeo, vratio je hranu u ranac i ostavio vodu u ranac, pocupao je malo trave, lisce sa drveca, drvo malo deblje ovog puta i napravio manji mekani krevet. Stegnuo je zube i pazljivo osmotrio oko njega, reagovao je na svaki sus ali nije bilo niceg opasnog po njemu, bio je u kocki od tri zida sa strane i velikom dugackom hodniku ka izlazu iz pecine.
Todoroki polako zatvara oci, dok se ne probudi, posto je veoma umoran od puta, bas je zeleo da zna sta ce se dogadjato od sledeceg kada se probudi, zaklopi oci i polako poce da tone u spavajuci san.

Todoroki je spavao u pecini, u svom krevetu koji je napravio od drveta,kamena, lisca i trave, napravio je lepo mekano tlo unutra i tako mu je bilo mekano dok je spavao. Posle duzeg spavanja, Todoroki otvara oci, prvo sto je pogledao, je na mestu pored njega, vatra koja bese ugasena. Pocelo je malo da bude hladno, pa je Todoroki ustao i potpalio vatru, na zidu je ugledao nesto pa je dosao do tog dela zida, obrisao je malo zid je bese sve i svasta na njemu, malo je gledao u taj vidik i shvatio da je to neki nacrt, nacrt oruzija, cudan mac koji je na slici izgledao toliko veliki i mocan.
Gledao je i skenirao pogledom svaki deo nacrta, odjednom se nasmesi i u glavi sam sebi stvori neku pa zatim poce pricati.

Hehe, mislim da imam sjajnu ideju, hehe. Napravicu isti ovakav mac, bas kao sto je nacrtano na zidu, dodacu mu jos bolje moci,
da bude snazniji, jaci i sve tako, usput mislim da  bih ovde mogao malo i trenirati hehe. Mislim, ovde imam tolikog slobodnog vremena da nemogu, ne znam sta da radim hehe. Ovako cu imati neku zanimaciju, radnju, trening, postacu jaci, mnogo jaci i takodje sam smislio jos nesto ali mi se to ne moze ostvariti dok ne postanem bas snazan, imucan sa malo novca, pocecu sa ostvarivanjem svog sna hehe.

Gledao je pazljivo u nacrt na zidu a zatim se udaljio od njega i krenuo je malo da tumara po pecini i lutao kao muva bez glave.
Dolazi do svoje sobe u peccinu, i neki materijal ostavlja pored vatre, od cega su se sastojali, kamenje, drva, lisce, gvozdje i jos mnogo stvari.
uzeo je kamenje i poceo lupati jedan o drugi, i tako mnogo mnogo puta, stavio je malo izmrvljeni kamen u posudu od gvozdja i to stavio u vatru,
to se pocelo polako topiti, a Todoroki je poceo praviti izgled maca, bilo je pocetno stanje ali ce se vremenom sve vise unaprediti.

Hehe, nisam ni mislio da znam nesto ovako, dok je moj otac bio ziv, naucio me je mnogim stvarima, ukljucujuci i ovo, tako da
nije bas nesto preterano tesko, eeheheeh. Zatim nastavi opet isto raditi, kovao je sve to kada se lepo na vatri otopi i tako pravio oblik za mac. Imao je jos veliki put pred njim, uzevsi oruzje mali noz koji se nalazio kod njega, krv je iscedio u jednu posudu, zatim to malo odstojalo na vatri dok je on sebi krpio ranu, uzeo je krv i ispolivao po izgledu maca, ni on sam ne zna zasto? Gledao je u to i ostavio da se lepo osusi dok on sutra sa time nastavi.

Zatim se okrenuo ka zidu na kome je vec napravio mekanu metu, i poce malo trenirati, udarao je tu i rukama i nogama, glavom, ma celim telom dok se krv svuda po njemu nije malo rastrakala, zatim je seo malo odmoriti, ceo je bio krvav, znojav, umoran. Gledao je u svoje pokidano, iseceno telo, zatim se nasmesi i rece. HEHE, malo bola je dobro, zar ne?

Izasao je iz svoje pecine i kreuo u potraznju za hranom i vodom, naisao je na neke pecurke, dotrajale kosti i ko zna sta je jos nasao i poneo, te ode do potoka i napuni svoje cetiri posude od drveta sa vodom, a zatim se vratio u pecinu.
Izvadio je malo pecuraka i jednu posudu sa vodom, jeo je i pio, a zatim nastavio sa klesanjem, udaranjem kamen o kamen i nastavio sa svojim izumom, o tom pravljenju maca.

Dugo vremena je kucao, kovao, udarao, lupao i sve tako bez prestanka, znoj se lila sa njega, ruke su mu bile toliko znojave, otecene, krvave pune bakterija i ko zna jos cegaa sve nije bilo tu. Todoroki ostavi pola napravljene princip radne povrsine maca uza zid, odvoji se od njega a zatim baci pogled ka drugoj strani, na trenutak zastade u svemu sto je razmisljao cuvsi neki krik, rezanje, urlijanje i zavijanje. Osvrnu se oko sebe ali nije bilo nicega, zatim je opet to cuo, odzvanjalo je od zida sa njegove desne strane, priblizio je uho ne bi li nesto vise mogao cuti, ali je sve prestalo u sekundi, trenutku, minutu desavanja. Gledao je sa uhom na zidu ne bi li to mogao ponovo cuti, ali kao za baksuza, nista se nije culo.


Osvrnuo se zatim brzo i krenuo ka svom panju kako bi seo, kada je seo samo je bljio u taj zid sa naculjenim usima i izbacenim ocima, te pomisli.
Sta-sta je to bilo? Sta je moglo da se cuje tako ostro, krhko, ne logicno? Kao da je neki zao glas u pitanju, sta je to?
Todorika biva u isto vreme i zatecen i uplasen onim sto je cuo, nije znao ni sta je to ni odakle dolazi, gledao je u taj zid, a da ni prstom nije mrdnuo, kada je sve to prestalo, Todoroki samo uzdahnu sedeci na malom panju i krajickom oka je gledao u zid.


Ne znam sta se to culo, odakle je doslo, mislim da ne bih trebao ovde da se zadrzavam, ali sam zapoceo nesto veoma vazno da radim, ali ovde moram postati jaci, ne mngo jaci moram biti, mislim da cu u skorije vreme proveriti unutrasnjost tog zida, ni sam ne znam kako ali mislim da cu malo kasnije istraziti hehe, mozda ima neki tajni prolaz do tamo? Pitam se kakve li me sve avanture jos ovde cekaju? Ni sam ne znam odgovor na to pitanje. Te se Todoroki samo nasmesi i kroz bradu nesto izmrmlja, ocekivajuci u skoranje vreme neki odgovor.

Poce ponovo da udara u zid i da trenira, dizao je teske kamene ploce da unapredi svoje misice, trenirao borilacke vestine, grejao se preko vatre i hranio se zivotom pecinskog coveka, sumskom hranom koju je veoma tesko pronaci, da nije isao sa njegovim ocem u sumu i tako to nikada to ne bi naucio, znao je raditi mnoge stvari sa samo njegovih petnaest godina, ziveo je zivot odraslog coveka. Zatim ustade i krenu malo iz pecine u izvidjanje napolje, da malo pogleda spoljasnost sveta.

Izlazivsi iz svoje pecine, krenuo je malo u obilazak. Nije isao toliko daleko da se nebi izgubio, hodao je sa svake strane od pecine u krugu od oko nekih pet do sest kilometara. Kada god je hodao, i gde god da isao, nicega nije bilo, retko da je mogao da naidje na nekog, kao da se nalazio u nekoj staroj oronuloj pustari, gde nema nigde zive duse, gledao je svo vreme sa svake strane, na svaki cosak, ne bi li mu zapala neka jos novija i jos blesavija ideja napamet, u tom trenutu poce kisa da pada, sto je Todorokia jako iznerviralo , te samo rece.
Prokletstvo, kisa samo mi je ona jos trebala, hodam kroz samu sumu, sve je bara do bare, blato isprljacu se skroz na skroz,
to zaista nije posteno, moje odelo je uvek bilo prelepo, ocisceno, ni jednu jedinu mrlju mu nisi mogao naci, cak i kada sam bio u tom prokletom velikom zamku, kod onog Verethragena ili kako god da mu je ime.

Nedugo zatim, Todoroki je putovao veoma polako, pazeci da ne isprlja svoje odelo sto je pokupio iz tog zamka, zeleo je da sve bude cisto. Nije podnosio veliku prljavstinu, skinuvsi svoj ranac, poceo je da sakuplja lisce sa drveca, ne znajuci ni on sam zasto, verovatno je u tome nasao neku vrstu zanimacije, kisa je pljustala, bio je sav mokar, dok je kisa padala, on se svo vreme nalazio oko nekuh drveca dok nije napunio svoju torbu sa liscem, zatim zastade na trenutak i razmisli.
Dobro, jesam li ja glup ili sta? Sta ce mi ovoliko lisce, gle mene budale, nasao sam neku zanimaciju u tome te sam se i ubrzo uziveo u tome, ne znajuci ni ja sam zasto? Zatim je okrenuo ranac naopacke, i sve lisce koje je sakupio je brzo popadalo, te ga poce sutirati i bacati u stranu, pa ovog puta rece. Zasto? zasto ja sve ovo radim covece? Zar jednostavno nisam samo mogao izbaciti lisce iz torbe i to bi bilo to? Ali ne izgleda da se uvek nesto pametujem.

Nedugo, okrenuo se i pogledao ka nebu, vreme je bilo sve losije, kisa nije stala ni za trenutak, Todoroki je bio sav mokar. Okrenuo se i krenu laganim hodom ka svojoj pecini, razmisljajuci se u sebi. Mislim da je bilo dosta avanture za danas. Vreme je da se vratim u pecinu. Krenuvsi nazad ka svojoj pecini, razmisljao je samo o njoj. Da li je ovo moj novi zivot u toj pecini? Nema nista i nicega tolikog zanimljivo u njoj, ali bi se naravno moglo iskoristiit veoma dobro, na neki nacin bih tu mogao zapoceti takav zivot o kome bih u onom prokletom zamku mogao samo sanjati.

Skrivena pecina u kojoj se nalazio onesvescen Todoroki, bio je u nesvesti citavih cetrdeset dana se nista nije dogadjalo sa njim jer je bio u nesvesti tih cetrdeset dana, konacno Todoroki otvara oci bilo mu je cudno imao je neki cudan osecaj kao da je bio celo vreme mrtav i da je prosla samo sekunda, nije znao sta da radi, samo je tako buljio u plafon od pecine. Nakon par minuta Todoroki se pokrenuo, pokusava ustati iz kreveta a zatim i hodati. Napravivsi dva do tri koraka samo se skrsio na zemlju, njegove ruke, noge i celo telo je drhtalo kao da nije imao kontrolu nad njim, pogledavsi u skicu i oblik maca koji je poceo praviti, mac se poceo raspadati, neko kamence se naslo blizu njegove ruke, te je uze kamen i pokusao dobaciti do maca, ali bezuspesno, nije imao snagu ni da se mrdne a kamoli da baci kamencic. Razmisljao je malo a potom se razdrao najjace sto je mogao. (Sta? Sta nije u redu samnom? Zbog cega mi je ovo ovoliko mucenje) Nakon sto se razdrao, u tom trenutku je zacuo neko tumaranje, korake, suskanje i neko cudno skripanje po zidovima. Neka jeza je obigrala oko Todorokia nije znao sta je to, ko bi mogao to biti, vec se samo izbecio u tom pravcu i ocekivao sta ce se dogoditi. Zatim krece dalji nastavak.


Neki cudan starac, se priblizavao sve vise i vise ka Todorokiu, i konacno se pojavio ispred njega, imao je belu kosu, staro bas staro lice plavi neki stari otrcani kaput i neke cudne crvene oci, te se onako star osmehnuo Todorokiu, a zatim ga Todoroki upita.
K-o-o ste vi? Upitao ga je sa velikim strahom i jezom u sebi, nije znao nista o tom matorcu, ni da on postoji, zatim je saslusao njegove reci.
Opusti se decko, zivim ovde, u ovoj pecini odmah u sobi do tvoje, mi smo bili razdvojeni velikim i cvrstim zidom koji nije imao nikakve sanse da se razbije, ma sta god ti uradio. Cuo sam jednog dana kako se nesto desava unutra, neko cukanje, kovanje, lupanje. Nisam tacno znao sta je unutra i ko je unutra, jer je stvarno bilo toliko tesko da neko dodje dovde, ali eto, ti si treci covek koji je dosao ali si prvi koji je preziveo moj otrovni prah, zbog toga si se samo onesvestio, ali sam mislio da ces umreti. Hehe, nisam se nadao da ces uspeti to da prezivis,
mora biti da si ti neki cudan decak zar ne, u svakom slucaju. Ovo je moja pecina, ja sam je napravio skoro, ali vidis ja sam istrazitelj i nekada sam bio graditelj. Vidim ostao si paralizovan nakon ovog mog napada, izvini na tome, pa zelis li da mi se pridruzis, ja cu te poducavati kako da se boris i da prezivis u divljini, a za uzvrat ti ces se brinuti i paziti na mene, jel moze tako?


Todoroki ga je gledao cudnim pogledom, nije znao o cemu prica ali je samo klimnuo glavom u znak odobrenja da ce prihvatiti. U tom momentu starac dolazi do Todorokia i pipnuga svojom rukom po celu, zatim je iz Todorokijeve glave izasao sav prah i odlazi u starcevu ruku, Todoroki gledavsi sve to se jos vise zabeknuo ali je uspeo nekako da ustane i da se vrati u taj krevet, zatim je otpoceo laganu pricu sa starcem koga je upoznao.Pa gospodine, ko ste zapravo vi? Mislim sigurno imate neku cudnu moc u telu kada tako mozete paralizovatti i uradi tako nesto? Starac ga je pogledao, pa mu zatim odlucio i reci. Vidis kao mali rano sam ostao bez porodice, pa sam lutao tako po svetu, hm mislim da si i ti doziveo isto nesto ovako? Jednog dana u svetu se desilo nesto veoma cudno, skoro su svi bili unisteni,
sve u svetu. Ja sam prezveo zahvaljujuci prasini i otrovu koje sam progutao, tim je jedna zmija usla u moj rukav i izvukla sav otrov i tako sam ja sada u mogucnosti da bacam iz mene prasinu, otrov i takodje imam nekoliko skrivenih zmija i mesta ovde, shvatas?

Todoroki je gledao u starca, pomalo zbunjujuce te mu samo rece. Ama izvinite, ali bas nista vas ne razumem, ali nije ni bitnoMrzim ovakve starce, oni bas vole odugovlaciti stvari. Zatim se Todoroki malo vrati sebi, uze jedan stap i podje ka macu, medjutim mac je unisteni i Todoroki ga je samo bacio u vatru da bi potpalio malo. Zatim krenu negde sa starcem u nepoznatom pravcu.

Napustivsi pecinu zajedno sa starcem, konacno su napustili i taj preveliki dugacak hodnik, Todoroki se nasmesi i pogleda ka svetlosti napolju, sunce je davalo lep sjaj ponovo kad ga je Toodoroki ugledao, bio je srecan na neki nacin zbog toga sto je ostao ziv, a zatim se zaputio sa starcem u daljinu i u nepoznatom pravcu.